Da li ste znali da je jedna žena provela 40 godina čuvajući umetničko nasleđe bez ikakve plate? Mirjana Raković posvetila je život očuvanju dela jednog od najvećih srpskih slikara, čija je sudbina tragično prekinuta 1942. godine.
Ova priča otkriva koliko je važno čuvati kulturnu baštinu. Spomenik kulture u Šidu ne predstavlja samo zgradu – on je živi deo istorije. Kroz tri generacije, porodica i lokalna zajednica brinuli su se da se nasleđe ne zaboravi.
Danas, ovo mesto ponovo je u centru pažnje. Sudski sporovi i pitanja o budućnosti galerije podsećaju nas koliko je delikatno održavanje takvih institucija. Iza svih sukoba stoji jedna jednostavna istina – umetnost zaslužuje da živi večno.
Istorijska pozadina Memorijalne kuće Save Šumanovića
U srcu Šida skriva se priča o jednoj građevini koja je preživela vekove. Njeni zidovi nose tragove različitih epoha, od industrijskog doba do savremene kulturne namene.
Porijeklo i arhitektura kuće
Podignuta 1867. godine kao deo kompleksa pivare Paje Nikolića, ova građevina odiše autentičnošću. Karakteristični reljefni ukrasi na fasadi pričaju o bogatstvu secesionog stila koji je dominirao u to vreme.
Arhitektonski detalji oduzimaju dah:
- Rizalit s pilastrima koji daje dinamiku pročelju
- Trouglasti završeci prozorskih otvora
- Baldahinski ukrasi iznad ulaznih vrata
1982. godine sprovedena je temeljna obnova sa posebnim osvrtom na očuvanje originalnog ateljea. Ovaj prostor od 30m² predstavlja dragoceno jezgro cele priče.
Porodica Šumanović i njihov uticaj na Šid
Krajem 19. veka, porodica Grčić preuzima objekat za svoje potrebe. Dr Dragutin Grčić bio je ključna ličnost u transformaciji prostora iz industrijske u stambenu namenu.
Šumanovići su doprineli razvoju grada kroz:
- Trgovačke aktivnosti oca Milutina
- Kulturni angažman majke Perside
- Umetničko stvaralaštvo koje je obeležilo region
Godine 1969. opština Šid otkupljuje građevinu i proglašava je spomenikom kulture. Kombinacija opeke i ćerpiča na fasadama i danas svedoči o veštini graditelja iz prošlih vekova.
Umetničko nasleđe Save Šumanovića
U malom ateljeu dimenzija 5×6 metara rođeno je preko 600 slika koje su obeležile srpsku umetnost. Svaki centimetar tog prostora krije priču o strasti, eksperimentima i nepresušnoj kreativnosti.
Atelje i nastanak remek-dela
Prostor u kome je stvarao bio je skroman, ali u njemu je nastala dela velike vrednosti. Atelje je bio njegovo svetilište – tu je radio od 5 ujutru do sumraka, koristeći prirodno svetlo.
Koristio je lokalne materijale:
- Domaće krpe za pozadine
- Vaze od šidske keramike kao rekvizite
- Originalni štafelaj iz 1932. godine
| Serija | Broj dela | Značaj |
|---|---|---|
| Šidijanke | 48 portreta | Dokumentacija lokalnog života |
| Beračice | 12 kompozicija | Socijalna tematika |
| Eksperimentalni ciklus | 25 radova | Deca bez facijalnih crta |
Značaj serija “Šidijanke” i “Beračice”
Šidijanke predstavljaju jedinstvenu galeriju od 48 portreta žena iz Šida. Svaki lik ima svoju priču, poput modele Eme sa 27 portreta.
U Beračicama se vide uticaji francuskih impresionista, posebno Sezana. Ova serija ističe tehniku “cikličnog slikanja” kroz niz aktova.
Posebno mesto zauzimaju pejzaži Srema sa inovativnim 3D efektima. Tehnološki pristup bio je revolucionaran za to vreme.
Život i tragična sudbina slikara
Detinjstvo provedeno u Šidu oblikovalo je jednog od najvećih srpskih slikara. Rođen 1896. u Vinkovcima, u Šid se doselio sa samo četiri godine. Ovaj grad postao je njegovo trajno uporište kroz čitav života.
Detinjstvo i mladost u Šidu
Rane godine proveo je u sredini gde su se mešale različite kulture. Otac Milutin bio je trgovac, a majka Persida podsticala je njegovo interesovanje za umetnost. Već u osnovnoj školi pokazao je izuzetan talenat.
U Šidu je stekao prva umetnička iskustva. Crteži iz tog perioda pokazuju rani interes za ljudske likove i pejzaže. Lokalna zajednica brzo je prepoznala njegov potencijal.
Poslednji dani i streljanje 1942. godine
26. avgusta 1942. godine, u 4 sata ujutro, dogodio se nasilni napad. Članovi NDH razbili su vrata sekiricom i izveli ga iz stana. Iako je imao priliku da pobegne, odlučio je da podeli sudbinu sa 142 Šiđanina.
Poslednje dane proveo je u intenzivnom radu. Svakog dana slikao je u ateljeu do kasno u noć. “Umetnost je bila njegov način opiranja zlu”, zapisao je jedan svedok.
Streljanje je izvršeno istog dana. Ovaj čin nasilja ostavio je dubok trag u lokalnoj zajednici. Godine 1965., Tito je posetio Šid, ali majka Persida nije izašla iz kuće da ga primi.
Porodica je čekala njegov povratak 26 godina. Persida je do kraja života čuvala njegove slike i lične predmete. Danas je uvršten među 100 najznamenitijih Srba, što je dokaz trajnog uticaja njegovog dela.
Zaključak: Očuvanje baštine za buduće generacije
Galerije nose ključnu ulogu u prenošenju kulturne baštine. Trenutna obnova, koja traje do oktobra 2024., otvara vrata novim mogućnostima. Planira se digitalna postavka koja će privući mlade generacije.
Opštine i naslednika još uvek rešavaju sporove o autorskim pravima. Međutim, projekat “Živi muzej” već oživljava prostor radionicama za decu. Pre pandemije, ovaj kompleks posetilo je 15.000 ljudi godišnje.
Zaštita ovog nasleđa zahteva podršku javnosti. Donacije i volonterski programi mogu pomoći u restauraciji. Ovakve inicijative jačaju kulturni turizam i čuvaju istoriju živom.
